49 godina mi je tek!

Jučer mi je bio rođendan. Neki vole reći da prava dama nikad ne otkriva svoje godine. I stvarno, kad me netko pita koliko sam godina skupila, 49 teško prolazi preko jezika ( zar je moguće da ih već toliko imam,a što ima da sam imala 40?) A opet, zašto bih se sramila svojih godina kad ih odlično nosim ? Uostalom, znam da se još uvijek mogu prošvercati za nekoliko godina manje. Ono što mene čini mlađom, je stanje duha, Sjetila sam jedne priče iz mog bogatog bračnog opusa.Dino nikada nije pamtio datume pa tako ni moga rođendana, osim ako ga danima prije ne bi bombardirala sa tom informacijom.IMG_2862
Dakle, na dan moga rođendana, znajući da očekujem nešto od njega, zapitao me da li mu mogu dati nešto novaca. Novac je uvijek bio kod mene, na mom računu, tako smo se oboje dogovorili upravo zato što on nije znao s novcem.
-Koliko ti treba?-upitala sam ga,misleći da mu treba za svakodnevni džeparac.
-Pa treba mi za tvoj rođendanski poklon.-odgovorio je mirno.
-Kako da ja tebi dam novce za moj rođendanski poklon? Mislim, koliko ti treba? -odgovorila sam zbunjeno.Pa zar nisi mogao imati neku svoju tajnu čarapu za takve stvari? ( dok sam to izgovarala,znala sam da pitam najgluplje pitanje ikada, znala sam da se njemu novci ne mogu zadržati u džepu ma koliko ih imao,ali onaj glupasti ženski dio mene,morao je tako nešto izgovoriti)
-Joj Dani, pa ne pričaj pizdarije! Ja da imam tajnu čarapu, odavno bi bila prazna! Pa znaš mene i novac!- odgovorio mi je točno kako sam i sama znala.
– Dobro, koliko ti treba novaca?- zapitala sam.
-E vidiš, tu je sada problem. Ako te pitam 500 kuna, ti češ popizditi jer češ odmah promislit “što će on to meni kupiti za 500 kuna? Parfem, buket ruža? A ti očekuješ nešto veče..je li tako?
-Da!
– Ako te pitam 2000 kuna, onda češ opet postaviti pitanje ” hm…ma što sad troši toliko para? Možda će kupiti poklon za manje para,a ostatak potrošiti na nešto?” Onda češ stvarati razno-razne scenarije u glavi i bit češ nadrkana? Jesam li u pravu?
Malo sam šutjela , znajući da to što govori ima smisla pa sam skrušeno odgovorila :- Da!
– E, pa vidiš nije dobro kad te pitam 500 kuna, a Boga mi ni 2000 kuna, da ne bi imali trzavice toga tipa i svađanja , ja imam prijedlog, a to je da ti sama sebi kupiš poklon koji želiš i potrošiš koliko želiš. A onda kada to obaviš, samo mi kažeš što si kupila ,da znam što sam ti poklonio! I svi sretni!
Zgodna je ova anegdota, jer mnoge od nas  na dan  svoga  rođendana imamo velika očekivanja i mislimo da je taj dan užasno važan, a zapravo nam je svaki dan u životu važan, samo to iz nekog razloga zanemarujemo. I ako On to zaboravi, ako ga dovoljno puta ne podsjetite, voljne smo im to zamjeriti. Pri tome zaboravimo neke važne stvari i male znakove pažnje koje nam priušte  tokom cijele godine onako, iz čiste ljubavi i poštovanja. Nakon ovog našeg malog razgovora, nikada ga nisam gnjavila sa poklonima.